Kecárna Playlisty
Obnov stránku
Desktop verze
Horní menu

Balada disidenta - text, překlad

playlist

Да ли се сећаш како било нам је пре После свега шта сад остало је, мој Београде Да ли се сећаш како било нам је пре После свега шта сад остало је, мој Београде?

Сећам се, давно, још у 'Златном бокалу' Први пут сам видео микрофон - стајао је на асталу У хладу старог кестена где је моја драга нестала Ја урез'о сам име, бацио прве риме Ја сам одрастао на песмама градских боема И причама аласа којих данас више нема Калио се с' најбољима по задимљеним биртијама Удварао се дамама, коцкао са лихварима Некад кући срећан, некад све изгубио Некад жену грлио некад калдрму љубио И нисам себи судио где год би се пробудио Бол је био исти, с' њим сам се удружио Зато сећања сам скупљао к'о ожиљке Да подсете, да није увек било само хладно и сиво Да крв црвена к'о вино бојила је ноћи Кроз одразе у чаши - то су биле твоје очи А ја сам морао да одем, фијакер ме је чекао Београде збогом, многе ти ствари нисам рекао.

Да ли се сећаш како било нам је пре После свега шта сад остало је, мој Београде Да ли се сећаш како било нам је пре После свега шта сад остало је, мој Београде?

Заборави ме драга, заборави да те волим Настави да живиш, можда више не постојим Грлим сећања у мраку, док их луча свеће боји Да не мислим на крике што чују се низ ходник Док борим се са ранама сањам да Опијам се вином, ракијом и тамбурама Старом виолином и поцепаним гласовима Тужном песмом цигана, димом и поломљеним чашама Да с' боемима мојим се надвикујем за столом Гађам песмама, рецитујем, отимам за слово Због само једног стиха мој живот сад је готов Пустиња у срцу док кроз прозор гледам Оток Сањам да миришем твој парфем док се прибијаш уз мене Сузе ми потеку као кише у јесен Еј, не свани пуста зоро, пусти ме да чезнем Никад не свани док у мени има песме Ја сам морао да одем, јер некоме сам сметао Београде збогом, ово ти још нисам рекао.

Да ли се сећаш како било нам је пре После свега шта сад остало је, мој Београде Да ли се сећаш како било нам је пре После свега шта сад остало је, мој Београде?

Данас ране више боле него зуце иза школе Него звуци оне строфе кад сам морао да одем А сад сам опет овде, ал' све нам се изгубило Посекли су кестен где сам некад тебе љубио Не миришу липе, нема старе виолине Нема циганина седог да за моју тугу брине Мој Београде, изгубио сам корене Џабе носим ордење кад нико ме не познаје Па звезду Црног Ђорђа дадох сад за бокал грожђа Шта ће мени она кад ја немам било кога Само неспокој и бол - моји најбољи другови У кафани ломим чаше док ми душа на искрвари 'Балада дисидента' - једна тужна српска песма Неким будућим кафанама за боља времена Нека застане у грлу кад је неко други пева Све је исто у мом крају само мене више нема Јер ја сам морао да одем, такав ником нисам требао Београде збогом, памти добро шта сам рекао.

Да ли се сећаш како било нам је пре После свега шта сад остало је, мој Београде Да ли се сећаш како било нам је пре После свега шта сад остало је, мој Београде?

Text přidal iGGG

Video přidal iGGG

Pamatuješ si, jak nám bylo dřív,
Po tom všem co nám zbylo, můj Bělehrade

Vzpomínám si dávno, ještě ve zlatém džbánu
Poprvé, když jsem viděl mikrofon, jak stál na stole
Ve stínu chladných kaštanů, kde moje drahá zmizela
Vyřezal jsem jméno, hodil jej poprvé
Vyrůstal jsem na písních místních bohémů
A příbězích rybářů, které tu dnes už nejsou
Kalilo se s nejlepšíma v zakouřených hospodách
Flirtovali s ženami, sázeli s Limpary
Někdy jsem byl doma a spokojený, někdy jsem prohrál všechno
Jednou jsem objal ženu, pak zase políbil dlažební kostky
A nesoudil jsem sám sebe, kdekoliv jsem se probudil
Bolest byla stejná, na to jsem si zvykl
Proto jsem shromáždil vzpomínky, stejně jako jizvy pro připomenutí
To nebylo vždy jen chladné a šedé
Ta krev rudá jak víno, obarvila noci
Jako odrazy ve skle tam byly tvé oči
Ale já jsem musel odejít, odvoz na mě čekal
Bělehrade sbohem, mnoho z těchto věcí jsem ti nestihl říct

Pamatuješ si, jak nám bylo dřív,
Po tom všem co nám zbylo, můj Bělehrade

Zapomeň na mě, milá, zapomeň na to, že tě miluju
Pokračuj v životě, možná už tady déle nebudu
Objímám vzpomínky ve tmě, zatímco je obarvuji klíčem ke štěstí
Nemyslím na křik, který slyším dole v předsíni
Zatímco zápasím s ranami, sním že,
Opíjím se vínem, rakijou a tamburíny
Starými houslemi a roztrhanými hlasy
Smutnou cigánskou písní, kouřem a rozbitými brýlemi
S mými bohémi pořvávám za stolem
Střílím, recituju básně, kradu za slovo
Protože kvůli jednomu jedinému verši je můj život u konce
Plný veršů v srdci, zatímco oknem sleduji ostrov
Sním o tom, že cítím tvůj pohled, jak tančíš vedle mě
Slzy mi tečou, jako déšť na podzim
Hej, nepřinášej sem svítání, nech mě toužit
Ať nikdy nesvítá, dokud je ve mně písnička
Ale musel jsem jít, protože jsem někoho otravoval
Bělehrade sbohem, tohle jsem ti taky ještě neřekl

Ref. Pamatuješ si, jak nám bylo dřív,
Po tom všem co nám zbylo, můj Bělehrade

Dnes mě rány bolí více, někdo šeptá za školou
Někdo zpívá tyhle verše, musel jsem odejít
Ale teď jsem zase zpátky, no všechno je ztracené
Pokáceli kaštan, pod kterým jsem tě kdysi políbil
Necítím citróny, nejsou tu ty staré housle
Není tu šedovlasý cigán, aby se mnou sdílel smutek
Můj Bělehrade
Ztratil jsem kořeny, nosím medaile pro nic
Když mě nikdo nezná
Na hvězdě Černého George, dal by cokoliv za sklenici vína
K čemu potřebuji medaili, když nikoho nemám
Jenom neklid a bolest, mí nejlepší přátelé
V hospodě ničím brýle, dokud mi duše nevykrvácí
Balada disidenta, jedna smutná srbská píseň
Pro hospody v budoucnu, pro lepší časy
Aby byl někdo chycen v hrdlu, když ji někdo druhý zpívá
Všechno je v mém okolí stejné, ale já už zde nejsem
Už musím jít, takhle mě nikdo jiný nepotřebuje
Bělehrade sbohem, dobře si pamatuj, co ti říkám!

Ref. Pamatuješ si, jak nám bylo dřív,
Po tom všem co nám zbylo, můj Bělehrade

Překlad přidal vito364

Tento web používá k poskytování služeb, personalizaci reklam a analýze návštěvnosti soubory cookie. Používáním tohoto webu s tím souhlasíte. Další informace.